Душан А. Поповић (1884-1918)

Опште право гласа,то је једини излаз из безизлазне данашње политичке ситуације
(РН, 26.04.1908.)

Рођен је у четвртак, 25. децембра 1884. у Волујаку (о. Алекса из Новог Сада у Војводини, пребегли у Србију за време мађарске буне 1848. м. Јевица учитељи), истакнути новинар, публициста, вођа социјал-демократске странке у Србији.

Основну (четвороразредну) школу завршио у Јагодини. Пети и шести разред гимназије у Ужицу, седми и осми у Београду. Матурирао у Београду 1903. Студирао права на Правном факултету у Београду.

Са двадесет година, 18. маја 1905. постаје члан Српске социјалдемократске странке. Исте године почео да ради у листу "Радничке новине", редактор новина од 1907. Већ 4. маја 1908. постављен за главног уредника "Радничких новина", односно листа "Будућност".

За секретара "Главне партиске управе", на предлог Димитрија Туцовића, изабран 30/17. септембра 1911. На тој дужности, са краћим прекидом, остаје све до 1918. Са Туцовићем је покренуо лист "Борбу" и сарађивао у њој.

Преводио је дела Маркса, Бебела, Кауцког, Геда и др. Аутор је и две расправе "Акција и тактика" (1910) и "За слободу штампе" (1911). За време Првог светског рата објавио је књигу "Апел цивилизованим народима".

Писао је лако и духовито; Миливоје Наумовић је 1978. издао студију о Душану Поповићу "Теоретски и политички рад", у којој пише:

-Душан Поповић није био обичан новинар већ "новинар уметник" . Не само најбољи публициста и популаризатор марксизма, већ је у низу својих чланака дао и значајан допринос националној историји.

Умро у Лондону 8. новембра 1918. Сахрањен на лондонском гробљу Хајгет поред Карла Маркса.

Његови "Изабрани списи" објављени су 1951. године.

Одлуком југословенске Владе из децембра 1959. његове кости су пребачене у Београд и сахрањене на Новом гробљу у алеји великана. Његове спомен бисте (попрсје у бронзи) постављене су у школском дворишту у Драгову и парку код позоришта, односно код "Мањежа" у Београду.