КУД "РУЗМАРИН"
Седељке, прела и мобе су претече сеоских приредби и игранки, што је сигурно утицало на оснивање културно-уметничких Друштава на селу, чије је оснивање омугућило организовање разних такмичења и манифестација из области културе и уметности на селу.
Прво културно-уметничко Друштво у Драгову, основао је познати учитељ Александар Јовановић-Аца из Белушића, 1923. који је у то време службовао у драговској Основној школи.
Од тога датума па све до данашњих дана, у раду КУД-а учествовала је читава плејада младих певача, свирача, глумаца, играча из Драгова.
НАЈУСПЕШНИЈЕ ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ КОЈЕ СУ ИГРАНЕ У ДРАГОВУ
"Вода са планине", "Ђидо", "Хајдук Станко", "Хасан-Агиница", "Зулумћар", "Печалбар", "Зла жена", "Пут око света", "Кораци", "Вук Бубало", "Бановић Страхиња", и други.
Марјан Матковић: "Кораци", сцена са представе из 1977. Глумци: Љубинка Матејић, Мирослав Симић, Славомир Анђелковић, Мирјана Матејић, Милан Пантић и Томислав Сретеновић
ХУМОРИСТИ
Момчило Т. Марковић
МОЈА ЖЕНА ДЕЛЕГАТ
Изабраше моју жену за општинског делегата. Мало-мало, па ево поштара на капији са неким папирима, виче моју жену:"Разуменка, Разуменка"! Кад се појави ја, он пита за њу, где је Разуменка? Ја, онако љутито реко, није Разуменка ту. "Где је"? Отерала гуску код вепра, одбруси му ја.
"Па добро можеш и ти да примиш пошту, ово су њени материјали и позив за седницу". Какви материјали помислих, нећемо кућу да правимо!? Узех ја онај пакет од поштара и додох жени. Она Бог те, никуд из куће не излази док га добро не проучи и спреми за седницу. Ја на њиви сам копам а она проучава материјале. Сваког дана, око подне, донесе ми она нешто за јело, спусти у хлад испод шљиве, и одмах жури назад да се припрема за дискусију.
Како су се седнице одржавале петком, када је и пијачан дан у Рековцу, моја жена, делегат, увек се касно враћала кући и још на вратима: "Нисмо одржали седницу, јер нисмо мали "кворум".
И тако због тог кворума и петка, ја осиротех. Тих година тедосмо да полипшемо гладни, а како је Општина прошла нисам се распитивао.
Срећа моја што на следећим изборима моја жена изгуби на гласању. Била је кажу млого лајава. Нису могли да је надговоре ни свих32 делегата на челу са прдседником.
Од последњих избора моја њива увек има "кворум", и петком!
Миленко В. Ђорђевић
МОЈА ЗЕМЉА
- У мојој земљи људи једни другима кажу све: од А до Ш.
- У мојој земљи човек ни лук једе ни лук мирише.
- У мојој су земљи жене страшно лепе.
- У мојој земљи деца добијају магарећи кашаљ.
- У мојој земљи шибицу називају - машина, а казан за печење ракије - машински казан.
- У мојој земљи и шума уши има.
- У мојој земљи на свком брду мрда врба.
- У мојој земљи онако из ината, брат пребије брата.
- У мојој се земљи клин клином избија.
- У мојој се земљи врат зове шија - Није врат него шија.
- Највећа клетва у мојој земљи: -Да Бог да имао па немао!
- Време у мојој земљи се рачуна на послератно и предратно.
- У мојој земљи мир се склапа и потписује.
- У мојој земљи је свега мало много.
- Моја земља је мала велика Србија.
Мирослав Ж.Симић
ОЗБИЉНА ПИТАЊА И ЈОШ (НЕ)ОЗБИЉНИЈИ ОДГОВОРИ
Џане: "Да ли је тачно да је Драгово толико велико да се неки људи, међусобно и не познају, рецимо из Пуљака, Волујака и Дубнице?"
Мића: "Да, да, понекад се уопште не познају. Вечерас пред полазак овамо, тражио сам од оца Живана 100 динара, за бензин и трошак. Одговорио ми је - Ма иди, бежи бре човече, не познајем те".
Џане: "Зашто се Левач зове Л е в а ч ?"
Мића: "Гледан из авиона, Левач личи на огроман левак, кроз који Лепојевци и Жупањци сипају "домаћу природну" ракију - шећерушу. То што се и овај хотел зове Левач, мислим да нема никакве везе са квалитетом пића којим се наливамо". Џане: "Рековац је седиште једне од најмањих општина у Србији"?
Мића: Да, али је зато једна од највећих школа на свету"!
Џане: "?"
Мића: "Одувек су власт левачке општине чинили учитељи, што значи, да су њени грађани ђаци, а општина - школа".
Џане: "У већини левачких села, на челу Савета месних заједница,стоје пензионери. Да ли то значи да су нам села стара"?
Мића: "Не, већ обрнуто - села су нам остарела зато што их воде деде курајбери".
Џане: "Курајбердеда је уствари, десето колено - православних Срба?"
Мића: "Турцизам, као суза".
Џане: "Која је разлика између Срба и Турака?"
Мића: "Скоро да нема разлике:Турци седе скрштених ногу - Срби стоје скрштених руку".
Милан Д. Пантић
- Драгово је село и седи.
- И најлошија ученица се завршава под(петицом).
- Укрштањем јежа и глисте добија се бодљикава жица, аукрштањем наших одборника, добија се неразвијена општина.
Милан М. Анђелковић
Зелен кревет ко зелена трава,
пита мајка ко у њему спава?
Спава Миле
и његово пиле,
Миле скраја
пиле до дувара.
Драган Д. Стошић
"Мој комшија Сима, три пута дневно мења килажу (800, 200 и 0,5 кг.): Ујутро док још спава, жена му каже: -Устај бику мој; дању, за ручком: -Доста вепру један, а увече позивајући га у кревет, одпевуши:-Дођи мили, голупчићу мој".
Небојша М. Ђурђевић
Ове године Бела недеља пада у среду;
Не може да има деце јер јој је и мајка била нероткиња;
По невремену је стигао на време.
Сви потичемо из истог места...
Велики допринос култури Левча
У књизи Краљевско Драгово М. Ж. Симића можете пронаћи још доста података о драговачким свирачима разних инструмената, затим певачима, глумцима, манифестацији "Село весело" и "Знање - имање", као и један веома интересантан текст о "говору Драговчана".