Дубница - Волујак - Пуљци

Идући од Белушића преко Брајновца, намерник стиже до цркве, храма Св. Ђорђа у Пуљцима, што означава почетак села Драгова.

ЛЕГЕНДЕ О СЕЛИМА

Село Пуљак, Пуљци или Пуљце, добило је име, како каже легенда, по томе што је ту у 16. веку, живео неки Турчин по имену Пуља. Међутим, како су Пуљчани често мењали своје станишта,остала су записана имена неких: Корената, Татинац, Белановац, Брестовац, Кусак, Суваја... У катастарским књигама и данас постоје такви називи локација драговачких поља. Старији људи причају да се Пуљце раније звало Брестовац, а можда је то село било - Дубница.

На средини села Драгова, између Пуљака и Дубнице смештено је село Волујак од чијих житеља је и потекла идеја о формирању новог села - Драгова.

Волујак или Волујци, доби име по месту Пазаришту, на коме је држан велики вашар волова, те када неки пут за неколико часова помањка сва стока, прозове се Волујак (волу-јак).

Друга прича да су се овде први доселили Живановићи (садашњи Симићи и Илићи) из истоименог села Волујак на Косову у близини Клине, те да су име новонасељеном месту дали такође Волујак.

Дубница, о чијем имену постоје више казивања. Тако се, на пример њено име везује за Проклету Јерину коју отера њен зет Никола Бољар, па је она ту у потоку Дубовцу, сву ноћ дубела на киши, чекајући војску да јој дође, те да се освети зету. Тако се тај поток прозове Дубовац, и кад се сељаци из тог потока иселише, задрже то име и свом новом селу.

Други причају кад су некад сељаци убили неког Турчина, Турци дођу да се свете но, сељаци побегну у планину, а Турци ухвате само једну бабу и стану је мучити да прокаже где су сељаци. Кад баба није хтела то учинити, Турци је наместе, те је ту дан и ноћ дубела.

Трећа легенда каже да је Силна Јерина кулуком зидала град у Жупањевцу, те који се нису кулуку одазвали за казну су морали да 24 сата дубе у данашњем Дубовцу.

 

КРАЉЕВСКО КУМСТВО

По венчању у Саборној цркви (23. јула, 1900.), краљу Александру су стигла два писма, једно из општине Волујак, од председника Живојина Радојевића, а друго из Русије, од руског цара Николе, следеће садржине:

Монсиеур Мон Фрее

Са изванредним задовољством сазнао сам из вашег писма да се Ваше Величанство венчало са госпођом Драгом Луњевицом, ћерком Господина Панте Луњевице а унуке Војводе Николе Луњевице. С обзиром на везе пријатељства и духовног сродства које постоји између Вашег Величанства и мене, ја сам узео живог учешћа у овом срећном догађају и хитам да Вашем Величанству изјавим своје најсрдачније честитање. Додајући уз ово честитање и своје најбоље жеље за срећу и благостање Вашега величанства, као и за срећу благостање Њенога Величанства Краљице, молим Вас поново да примите уверење мога високог поштовања са којим остајеm

Вашега Беличанства Господина ми брат Добар брат Никола Романов (цар Русије ср.)

 

Ваше Величанство,

Придружујемо се милионима Срба који Вам из свег срца кличу:

СРЕЋНО И ДУГОВЕЧНО ВАМ БИЛО !

Поводом Вашег венчања са лепотицом Драгом Луњевицом, сада већ Краљицом, одлучили смо да, са Вашим допуштењем, извршимо фузију три села Волујак, Пуљци и Дубницу у једно, коме ће те, искрено Вас молимо, Ви и Њено Величанство Краљица бити кумови. Села се налазе у Левчу, у близини манастира Каленић, који слави Велику Госпојину (28. 8.) те како смо сазнали да имате испланиран долазак, слободни смо Вас позвати, да тада будете и наши гости у општини Волујак, односно у новоствореном Вашем и Краљичином селу.

У ишчекивању Вашег позитивног одговора, Желимо Вашем Височанству и Њеном величанетву краљици Драги, много среће и здравља у животу и љубави.

У Волујку, 24. јула 1900. С високим поштовањем: Председник општине Волујачке економ Живојин К. Радојевић, ср Сагласни: Кметови села Пуљци и Дубнице, ср

 

ОДЛУКА У СМЕДЕРЕВСКИМ ВИНОГРАДИМА

Од 29. јула 1900. краљица Драга и краљ Александар Обреновић, боравили су у својој вили, поред смедеревских винограда.

Управо су ручали када је ушао краљев ађутант Лазар Петровић, и уручио из Београда, приспелу пошту, међу којом и писмо из Волујака.

Пошту је преузела краљица Драга и одмах знатижељно, отворила. Док је смешкајући се читала писма, која су очигледна била пуна честитки за њихово венчање, једно бело, је издвојила на страну стола, где је краљ прелиставао -Српске новине- и пио вино. Пошто је прочитала сва писма и телеграме, Драга поново узе оно издвојено писмо, прочита га још једном и рече:

"Саша, па ово је дивно, ићи ћемо у Каленић !"

"Молим голубице, шта је то дивно, мени је сада поред тебе све дивно и предивно?"

"Кад већ нисмо могли да се тамо венчамо, ићићемо сада". "Али мила моја, где ћемо ићи, ко нас то зове?"

"Драги мој, зову нас да кумујемо једном новоствореном селу у Левчу. Зар се нисмо договорили да ове године посетимо Немањића манастир -Каленић?"

Не чекајући краљев одговор, наставила је пуна себе и среће: "Имам идеју, нека се село зове АЛЕКСАНДРОВО, Александрово по теби мили мој мужићу". Александар очигледно ништа није разумео, долио је још вина, испио, устао загрлио краљицу, пољубио и као да ју је разумео, прошапта јој на уво:

"Постоји, постоји мила моја, град Александровац".

Драга мало застаде па настави: "Нека буде, нек се зове КРАЉЕВО". Одједном уочи грешку, смири се и рече: "Договорићемо се о имену, важно је да идемо у Каленић". Дуго је краљ размишљао шта да јој каже, знао је да несме да је повреди јер је краљица била у благословеном стању. Одједном јој приђе сасвим близу, нежно је ухвати преко витког струка и победоносно рече:

"ДРА-ГО-ВО - ДРАГОВО! Сложићеш се љубави, нека се то новоформирано село зове по теби голубице, Драгово".

Драга, уздахну, загрли га и привуче ближе њој, тако да су били као једно, у осталом то се често у задње време догађало у њиховом тазе браку, и дугој љубави. Поново су нашли заједничко решење. Она га нежно пољуби и одговори: "Победио си Шери, нека буде како ти кажеш, срећна сам, баш сам поред тебе срећна. Али те молим љубави да на време обавестиш протокол за припрему нашег боравка у Каленићу и дабоме, нашем драгом Д р а г о в у. Чуј, чуј како ово лепо звучи: Драгом Драгову од краљице Драге, писаће на поклону 1000 књига за драговску библиотеку, које ћемо тамо уручити, а због тебе мили, и историје српског народа, стајаће и: Краљ Александар М. Обреновић".

Краљ ју је, док је весело цвркутала, миловао по коси и гледао право у очи, смешкајући се размишљао како да јој саопшти да неће моћи на планирана путовања по Србији, и одлазак у Драгово и Каленић, јер су "Српске новине" већ добиле његов налог да објаве:

"По налогу Његовог Величанства Краља, објављује се: да се заказано путовање Њихових Величанстава по унутршњости Србије, одлаже за будућу годину, због благословеног стања, у коме се налази Њено Величанство Краљица, по константовању стручних лекара". (писмо је објављено тек 26. августа 1900.)

Опет трудећи се да је не повреди, краљ стави руке на њена колена и весело рече: "Одговорићемо представницима она три села о нашој позитивној, одлуци, а сада анђеле мој, знаш и сама да мораш на дневни одмор, ја ћу се мало прошетати, па ћу ти доћи, хајде мила", узе је за руку и поведе према краљичиној соби. Сада и он би срећан, што га и она као послушно јање, одмах прихвати и пође...

Већ за десетак дана у сва три села се чула Краљева и Краљичина одлука.

Писмено обавештење из канцеларије председника Министарског Савета стигло је у општину Волујак 10. новембра 1900.

Од 13. новембра 1900. на свим документима стоји - за уједињено село и општину: ДРАГОВО.