ПРЕДПРИЧА

Све што сам старији, слике из младости све ми више бледе. Трошим сећања, зарађујем успомене, губим корак са временом. Пролазе године као месеци, одлази све у будућност, скоро ништа не остаде за прошлост. Садржајем књиге покушавам да све нас, кроз животне приче предака а и савременика, вратим у прошла времена.

Добошар мудралица је прича у којој учетвују око 200 левачких причалица, од доктора до чобана, од учитеља до ђака, од инжињера до сељака. Она је прича за појање српском језику, слави, породици и држави. У њој деда, преко Јове Змаја, свом унуку приповеда:

Уз'о деда свог унука,
метно га на крило,
па уз гусле певао му,
што је негда било...

Ти не схваташ, Српче мало, 
Ми старији знамо 
Кад одрастеш и размислиш, 
Казће ти се само!

У њој о Ћирилици наш песник др Братислав Магдић добошари:
Писменим се сматра свако
ко Азбуку чита лако,
и ко својим писмом пише.
Туђе писмо - вредност више.
Поштуј шта ти други нуди,
ал' поносан на своје буди.
Неко рече: -Ћирилица,
то је украс српског лица!"

Гласноговорник Добошар, кроз наредбу аутора, прича приче мудралице које чује "бабино уво", а говори "свекривин језик". Његов глас допире до свих људи (читалаца), а и анђела, вила, дрекаваца, па и до домаћих плодних и неплодних животиња, "двополних" цветова, једнополне имеле и печурака које се само "једном једу".

Под сумњом верујем да ће нашег "Добошара" чути и Срби које се праве Енглези. Свеједно, ако се ипак неко читајући обрадује до суза или до суза растужи, биће ми немерљиво добра критика.

Аутор

 

САДРЖАЈ

Поглавља

СЛАВЕ, ЈЕЛА, ПИЋА	..........................................................................	6
ВЕРА, ВЕРОВАЊА, НАДАЊА	..........................................................................	14
ПРЕЦИ, ОЦИ, УНУЦИ	..........................................................................	24
ИСТОРИЈА, ГЕОГРАФИЈА И ...	..........................................................................	36
МАЈСТОРИ, КАЛФЕ, ШЕГРТИ	..........................................................................	54
ПОЛИТИЧАРИ, НОВИНАРИ И ...	..........................................................................	64
УЧИТЕЉИ, ДОКТОРИ И САМОЗВАНИ	..........................................................................	70
ЗАГОНЕТКЕ, ОПКЛАДЕ, МУДРОВАЊА	..........................................................................	80
ШАЛЕ И ЗБИЉЕ СА ПРЕСКАКАЧА	..........................................................................	88
ДОБОШАРИ И БУБЊАРИ	..........................................................................	112
О АУТОРУ	..........................................................................	122

 

ДЕЛОВИ ИЗ КЊИГЕ 

 

САВЕТ ЗА ДУГ ЖИВОТ

Љубомир Радојевић (1898†1994), звани Љуба Настосов, живео је 97 година, а његов отац Богдан и мајка Катарина, укупно 170 година (84 тј. 86). За дуг и квалитен живот, Љуба, који никада није радио недељом, каже:

-Веровали ви мени децо или не, да ће сви људи који се Богу захваљују, моле и поштују Свету Недељу имати здраву децу, као и дуг и срећан живот!

 

ЗАДЊИ ДАН

Милош Јовановић (1893†1956), био је инжењер, завршио Шумарски факултет. Често је своје рођаке и пријатеље мудро саветовао: 

-Човек треба да живи сваки дан као да му је последњи, једнога дана неће погрешити!

 

БЛАТО У ЗЛАТО

Питали деда Радисава Минића (1898†1964) колико је имао гостију на гозби:

-Бројао сам до двестотине, после су долазили у буљуцима, нисам их више бројао - хладно им је одговорио мудри деда, који је имао обичај да каже:

-Сваки се човек роди као злато, тек касније упадне у блато... Кад би са себе спрали блато, опет би сви људи били злато! А што би Тагора рекао: -Блато може да упрља дијаманте, али не може да их претвори у блато!

 

СМЕЈ СЕ СМЕЈ - ДАН ОДЛЕТЕ

Слободан Јовановић (1945) познатији као Бели мајстор аутолимар, данас пензионер, важи за духовитог човека, великог познаваоца вицева и шала, он тврди да:

-Дан у коме се човек не насмеје - изгубљени је дан! 

Човек је рођен за рад, као птица за лет, али ти си комшо паметан, теби не вреди причати...

 

СРБИ - НАРОД ИЗ ФЕНИКС ПЕПЕЛА

Немац Дитрих Хефлер, у књизи Џонатана Ли Вајса, "Пупољак зла", делимично обрађени запис гласи:

-Срби су веома чудан народ: не можеш их саткати ни у један светски поредак. Иако знају да губе, без крви неће дати ни једну своју територију!

На Косову су стали против Отоманског Царства да заштите себе и Европу. Косово је српска светиња, ту су се увек водили најжешћи српско-турски ратови и страдања Срба.

Да није било Срба светски поредак би данас био много другачији. Јер, Срби живе у предсобљу Европе, нити Европа може у Азију нити Америка, опет због њих, може у Европу. Срби су чувари врата четворособне куће, пред којима је цео свет звецкао оружјем и новцем, нису хтели ни једно ни друго!

Срби су апсолутно непредвидљив народ: некада савршено ураде оно што се од њих тражи, а онда "окрену ћурак наопако", шта год им се понуди они одбијају. Нема царства ни силе против које се нису дигли и бранили.

Убили су цара Мурата и престолонаследника Фердинанда, а и свог вожда, кнеза и краља да неби пали под јарам отоманског, аустроугарског или било ког другог царства. Рекли су "СИКТЕР" Турцима, "НАЈН" Аустоугарима и Немцима, а "ЊЕТ" Стаљину 1948. и "НОТ" НАТО пакту. Никада нису хтели ни у један савез, ни у један пакт, нити ван својих граница.

У Првом светском рату Французи су каснили са лађама, а и послали су им топове са муницијом погрешног калибра; слали су им брашно за војску помешано са пиљевином, да би им на крају рата наплатили све, чак и пертле!

Српски генерали и војсковође били су најбољи војници и стратези, а мотив њихове одбране и жртве био је "За крст часни и слободу златну".

За време Другог светског рата Срби су страдали колико и Јевреји. За једног немачког војника убијано је сто Срба. Маћарске казнене јединице су их клале и бацале под новосадски мост. Бугари су им упадали у села и на најсвирепији начин убијали жене, децу и старце. Хрватска усташка војска је направила специјалан нож за клање Срба, а католички свештеници су усташама говорили: "Ви их кољите, а ми ћемо да вас одрешујемо од греха".

Турци су им одводили мушку децу коју су прекрштавали и муслимани и католици. Усташе су српску децу сакупљали и убијали у логорима смрти.

Србију су током Другог рата немачки авиони бомбардовали 1941, а савезнички 1944. Док су их током распада Југославије два пута бомбардовала НАТО авијација и морнарица и то 1995. Републику Српску у Босни и Херцеговини и 1999. при покушају да отцепе српску колевку - АП Косово и Метохију.

И тако, Срби су се толико бранили и крварили од Отоманског царства, од Аустоугара, Немаца, па и Руса и ево сад и од Американаца, Енглеза, Европљана, НАТО-а и Шиптара!

Много су крварили зарад Европе, и нико се није расплакао над српском судбином. Свет је углавном са одушевљењем прихватио њихову сатанизацију, а нико није помислио да се они само бране.

Срби никада нису били терористи нити антисемити, под‌једнако воле све, чак ни мраве не газе, јер су они Божија створења. Зар мислите да су се Срби насекирали што их свет не воли. Верујте, ни најмање. Готово да нису ни покушали да свет разувере. Све што им се дешавало и дешева Срби сматрају за својеврстан Антихристов напад на Православље и у тој борби једини савезник им је Бог. Под таквим притисцима какве они трпе, верујте многи би се Бога одрекли. Срби су и данас спремни да отрпе до краја, јер тај народ је попут феникса - увек се диже из крвавог пепела!

Досад су се само Европљани купали у српској крви, а сад их и Американци већ више година притискају разним санкцијама не би ли их ослабили. Америка и НАТО су мислили да ће преко ноћи научити памети, нису се базирали на европско искуство. Додуше руке својих војника још нису окрвавили, то су препустили својим хрватско-муслиманско-шиптарским слугама.

Срби су у временима свих својих крвавих историјских страдања овек остајали без својих савезника. На бојном пољу су су побеђивали, а за преговарачким столом губили!? Просто је иритирајуће да тако малобројни народ успева да одоли свим светским освајачима!"

Не знам шта ће данашњи западни белосветски политичари и силници урадити са нама Србима, ако поживим ваљда ћу поред "Часног крста" који носим, дочекати и "Слободу златну".