У средишту Србије и питомом Левчу, некадашњег округа и бановине Моравске,
на средокраћи путева Јагодина-Краљево и Крагујевац-Крушевац,
дуж реке Жупањке - свило се прелепо и највеће општинско село - Драгово.

Драгово се налази северно од еквадора/полутара,
између 430,48 и 430,52 минута географске ширине и источно од Гринича,
између 210,06 и 210,10 минута географске дужине.

• Најнижа надморска висина 282 метара (Јелавска чесма).
• Највиша 421 метар (Перковац код пирамиде), затим
• Корената - Присоје 395 метара (Учитељева њива), и
• Брестовачка коса 388 метара (Миљина глава).
• Величина: 20,02 километра квадратних (општина Рековац 336)
• Дужина главног пута кроз село 4 километара.
• Дужина сеоских сокака 8 километара.
• Дужина пољских путева 67 километара.
• Удаљеност од градова: Јагодина 42 км. Крагујевац 46 км. Крушевац 50 км.
• Трстеник 34 км. Краљево 60 км. Београд 176 км.

КЛИМА

• Левач и Драгово у њему, има повољну умереноконтиненталну климу са 140 до 210 сунчаних дана у току године, тако да има одлике жупне климе повољне за гајење грожђа, разноврсног воћња, и повртарских култура.
• Кишни дани се крећу од 30 (сушне) до 100 (кишне) године.
• Снегови падају сваке зиме, са просечном дебљином око 30 цм. Зима 1962/63. била је врло снежна, просечна дебљина снежног покривача износила је 80 цм.
• Мразеви почињу касно (новембар) али се дуго задржавају понекад и до половине пролећа (1978. јак мраз 9. маја) у народу познати као слана.
• Магле има у јесен и пролеће, али су слабе и краткотрајне.
• У Драгову дувају ветрови: са истока устока; са југа југо и развигорац; са запада горњак и олујни ветрови (дувају са свих страна, зависно од годишњег доба), и са севера северац, кошава и студењак.
• Подручна метеролошка станица број 810 налази се у Рековцу на којој већ више од 40 година ради драговчанин Момчило Б. Ристивојевић.

РОДНА ПОЉА

Плодна и родна је земља драговачка. Од Коренате до Гаја и од Перковца до Брестовца успевају све врсте житарица, воћњаци и виногради, дуван па чак и смокве. Многа места драговачког атара названа су, управо према ономе шта се ту гајило.

КОРЕНАТА је, легенда говори, назив добила по селу које је ту некада постојало па се закоренило-утрло, и нестало.
Друга вероватнија прича да је онде, кукуруз добро рађао и давао велико корење.
Међутим, у нашем и руском језику реч "корм" значи храна, све што служи за утољавање глади првенствено стоке, "крмити" (товити) је глагол из истог корена. "Кормовита места" говоре о подручју богатом храном, погодна за живот људи и стоке, баш као и наша "Корената" чија је земља врло плодна, а вероватно отуда и сам назив.

СУВАЈА је по квалитету земља слична Коренати, поготову на присојној страни.
На овом простору је пре 200 година било језеро површине више хектара (30-50 ха) које се простирало од садашњег Батлака до села Мотрића. Легенда каже како је у језеру живела велика ала-аждаја, која је гутала крупну стоку, све док се није појавио одважни-храбри момак из Пуљака, и алу убио. Убрзо затим, језеро је почело нагло да се суши и дрвеће око њега. Од тада се ово место зове Суваја.

СМРДАН је разноврсна земља, али веома погодна за обраду. Има винограда, воћњака, ливада и њива.
За његово име везане су две легенде. Прва вели да су ту некада, Срби побили толико Турака да је све около смрдело, од незакопаних лешева. Друга вероватнија прича је да су овде биле бачије за спремање овчијих сирева, те кад се овуда пролазило, осећао се (смрдео), стари сир.

ГАЈ је назив добио по земљи гајњачи, лакој за обраду, и на којој добро успевају житарице и виногради.

ПЕРКОВАЦ је потес на северозападној страни Драгова који се граничи са КО Малешево и делом са КО Мотрић. Успевају разне врсте винове лозе, мушмула (коју називају - шумадијска смоква) орах, воћњаци, бостан и све врсте жита.

СЕЛО је потес углавном дуж реке са кумсаком на коме рађа све што се засади: паприка, купус, патлиxан, кромпир, бостан, репа, детелина, пасуљ и жита. Од воћа: шљива, јабука, орах, крушка, малина, јагода, и друго.

БРЕСТОВАЦ је потес на југу сеоског атара према КО Калудра, на југоистоку према КО Опарић и Брајновац, и на југозападу КО Сибница. Преко половине брестовачког простора покривају церове и храстове шуме, зато се још каже да су Брестовац, Татинац и Пријаковац плућа Драгова.
Назив је добио по брестовима, којих је овде било у изобиљу. Од 1966. брестови су почели, из непознатих разлога, нагло да се суше тако да су данас права реткост, не само на потесу Брестовац, већ и на целом подручју КО Драгово.
Од воћа добро успевају винова лоза, мушмула, трешња, бресква, крушка, шљива, а има скоруша, бадема и смокава по виноградима.

КО Драгово има више од сто званих места и 12.586 парцела, зато се у народу каже:
-Драгово има више парцела него читава Аустрија