Мирослав Ж. Симић - Мића, писац и публициста, рођен је 27. априла 1944. у Драгову, од мајке Стане и оца Живана Симића. Ожењен (1963), супруга Слободанка (рођ. Савић), синови Славољуб и Драгољуб, од којих има четири унуке, а од њих (до сада) четири праунучади.

Школовање, опште и стручно образовање и усавршавање:

• Основну школу и Нижу гимназију - Малу матуру, завршио је у Драгову 1959.
• Стручне двомесечне курсеве за звање електроинсталатера, возача мотоцикла, радио и фото-аматера, завршио је у Мазараћу код Врања 1961.
• Средњу школу ученика у привреди, столарске струке, завршио је у Рековцу 1963. и стекао звање калфе - писмо мајсторског помоћника.
• По завршетку седмомесечне школе за радио-телеграфисте, у Ловрану је 1964. стекао звање радио-телеграфисте 3, а у Шибенику - 2. класе.
• Возачки испит положио је 1965. и поседује дозволу "А" и "Б" категорије.
• Своје знање немачког језика, додатно је проширио 1970-1972. радећи у Западној Немачкој.
• У крагујевачком позоришту Јокаим Вујић (сезона 1977/78) код професора Мирослава Бјеловића и Милосава Гајића из Београда, одбранио је свој дипломски рад на режији драме Марјана Матковића "Кораци", и стекао звање драмског редитеља.
• За рад на рачунару обучен је још 1986. уз свој први компјутер "Комодоре 64". Данас, Симић за свој рад користи три моћна рачунара и како сам каже: "...без обзира на интелект, ниво опште културе и образовања сваког појединца, без интернета, микрофилмског скенера, ласер-штампача, лап-топа и моћних рачунара последње генерације, не би се могла обављати озбиљнија истраживања у било којој области, па ни квалитетно се школовати". 

Посао:

• У столарском предузећу "Левач" у Рековцу, од 1959-1961.; у фабрици намештаја "Благотин" у Белушићу, од 1961-1963, и од 1968-1970. а од 1965-1968. радио је у својој приватној столарско-стругарској радњи; у немачкој мебл фабрици "Штамшедер" у Бадлипшпрингену, од 1970-1972.; у ОШ "Душан Поповић" у Драгову, на наставном предмету за општетехничко образовање (ОТО), од 1973-1974 (његово су дело сва школска шперована врата и електрична инсталација). Најдуже је радио на пословима магационера у јагодинском "Житомлину", од 1974. до пензионисања 26.7.1996. Војску, ЈНА је служио, од јесени 1963. до пролећа1965. у Ловрану код Опатије, а при ГМО, у Шибенику и на острву Ластову.

Друштвено ангажовање:

Као врли ентузијаста и заљубљеник свог родног Драгова и Левча, Симић је од 1961-1963. био председник МО Савеза омладине, и члан ОК СО. Од 1974-1982. налазио се на челу Савета МЗ Драгово. У периоду од 1976-1980. као председник Управног Одбора СИЗ-а културе општине Рековац, био је и делегат у Скупштини СИЗ-а културе Републике Србије, а 2007. кандидат за републичког посланика у Скупштини Србије. Дуго се година, у свом Драгову, старао за развој образовања, спорта, културе и инфраструктуре. Захваљујући Симићевом ангажовању, рекло би се сналажљивости и домаћинске умешности, саграђена је нова школа, ђачка кухиња, дом културе, спортски терени ФК "Шумадинац", асфалтиран пут, поправљени пољски путеви, реконструисана Стара школа у којој је смештена амбуланта, библиотека, Месна канцеларија и Месна заједница, обновљена Спомен чесма, зграда поште и проширена ТТ централа са могућношћу интернет прикључка, уведено улично осветљење, кабловска телевизија (од децембра 2005. Симић уређује и води најпре програм "Акатела" а потом и "Лев-ком" канала - само за кориснике кабловске ТВ мреже из Драгова. Он сам снима и приказује: саборске приредбе и посела, левачке пределе, екскурзије и путописне репортаже, промоције и изложбе, свадбе, гозбе и друга народна догађања у насељима рековачке општине)...

Идејни је творац, организатор и директор првог сеоског ауто-мото релија у Југославији, под називом "Ауто-мото Рели Левач '74", који се традиционално, са стартом и циљем у Драгову, одржавао пет година (1974-1978). Дане Релија, са стотину учесника аутомобилиста и мотоциклиста из читаве Србије, испуњавале су културно-уметничке и спортске приредбе регионалног значаја. Симић је и сам учествовао на неким ауто-мото такмичењима, на Републичком Релију '75, у Крагујевцу, освојио је пето место.

 Симић је иницијатор и организатор културно-забавног и спортског живота, глумац и режисер, кореограф и играч, текстописац и хумориста, водитељ и рецитатор, председник КУД "Рузмарин". Друштва које је у својим успешним наступима на општинским, међуопштинским и републичким такмичењима села, најчешће бивало победник. Најзначајнију победу "Рузмарин" је свом селу даривао 1981. у ТВ дуелу "Знање - имање", победивши екипу "Китке" из Драчева. Поред Македоније, Друштво је захваљујући Симићу, наступало у Хрватској и Словенији.

Учесник је и организатор савезних и локалних омладинских радних акција: у Мазараћу "СОРА - Ауто-пут Братство јединство '61", у Драгову "ЛОРА Драгово '78", у Сплиту "ЛОРА - Брда Сплит '79", и Катланову "СОРА Катланово '81". Из ових и других дружења младих из три југословенске републике, проистекло је и тројно братимљење МЗ Брда из Сплита, Драчева код Скопља и Драгова у Левчу. Наравно, Мирослав Ж. Симић је потписао све три Повеље о братимљењу (1979. на 8. Медитеранским играма у Сплиту, и 1981. на отварању Дома културе у Драгову), израдио симболе братских МЗ и Грб Драгова...

Приредили Милутин Лута Стојковић и Слободан Џане Савић

ОВАКО СУ У КУЋНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СИМИЋА РАЂАНЕ КЊИГЕ.
На слици Брачни пар Слободанка и Мирослав Симић на делу 2013.
Слободанка је Мићи као највернији сарадник највише помагала исчитавајући црквене и архивске књиге и записе.