Пуљачки народ је на темељима некадашње цркве, без дозволе духовне власти, од 1893-1894. саградио богомољу-цркву. Звоно су купили тек 1907. грађани целог села Драгова на основу општинског буџета од 700 динара и приреза од 2,5 динара по домаћинству.

Пре изградње пуљачке цркве, храма Св. Ђорђа, мештани села Волујак, Пуљци, Дубница, Секурич, Белушић, Брајновац и Опарић, одлазили су на богослужења и литургије у храму Светог Симона краља српског.

Црква се налазила у Прерадовцу и припадала је Волујачкој црквеној општини. Симон је уствари, монашко име Стефана Првовенчаног.

ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

Пре шестог столећа у ове покрајине беху насељени стари Илирци са Грцима и Латињанима, и по култури својој били су измакли од Норманаца, Галичана, Руса и осталих северних народа. Бавили се земљорадњом и сточарством, а да је била развијена и индустрија у виду заната, сведоче нам досада очувани остаци од градова.

Староседеоци овдашњи живели су својим мирним животом пропуштајући кад-кад разне завојеваче и кроз (своју) земљу. Али у четвртом столећу када Словени беху притешњени од Хуна, почеше велике сеобе народне. Најпре су (овим крајем) прешла извесна Словенска племена па продирући преко ових покрајина, отишла су чак до Солуна, и ниже, и ту се настанили. За овим су следовала (дошла) друга у малим и већим групама. Па, како су онда овде владали Грци, Словени су више силом но милом заузимали покрајине по Мезији и Илирији - а да је било боја сведоче нам, разни стари градови и бедеми око истих. У тим градовима склањали се староседеоци, бедеми им служили за одбрану, а у градовима су подизали зграде разних величина, према потребама. И у тим својим склоништима (кућама) они су на најбољим местима подизали храмове где су се Богу молили. Били су на много већем ступњу образованости но словенска - полу дивља, многобожачка племена, која иако су ове побеђивала и настањивала се као господари, морали да примају културу од својих потчињених.

У околини Драгова има жупањевачки град и у граду црква, постоји Чукара и град више ове. Стара црквишта има неколико у овој покрајини: садања црква драговска, сибничка, жупањевачка, опарићска, беочићска итд. Све ове црквине од некада биле храмови, где се тадашњи народ купио на богомољу и слушање светих проповеди. Све су оне служиле и за време неких Немањића, када Словени примајући Хришћанство од староседелаца и попова грчких, примали и њихове цркве и у њима свршавали своје обреде. Мада су позније, подизали и сами поједине храмове, ипак народ је придавао већу важност старим црквама и црквеним светилиштима. У својој вери васпитан и учен народ купио се вавек око цркава и светих места и ту су служитељи св.олтара учили, проповедали и вршили обреде над хришћанима. Како је народ поштовао своје цркве и манастире, тако су и великодостојници чинили, па и сами подизали велелепне установе као задужбине - од којих је у близини манастир Каленић, задужбина деспота Стевана Високог, који је исти подигао и поклонио му велико имање и горе (шуме) и седамнајест села, као парохију којима спада и овдашње село и овдашња парохија цела.

ГАВРАНОВИ НАДЛЕЋУ КОЛО

За време најезде Турака - предање прича - како је био сабор око овдашње цркве и да је било мноштво народа. Одједном спазе: како неколико гавранова почеше летети више кола-ора, које је играло. Почели се питати шта ће то значити ? - док нека старица не рече да се сви што брже чисте са сабора и дохвате шуме, јер су, вели, гавранови негде у близини јели људског меса па и сада то хоће. Док је баба то говорила нагрнуше Турци и све побише што је се ту затекло, где је и посахрањивано. Кад су мештани били потучени ту су их сахранили и Цркву разрушили. Но само место остало је и даље СВЕТО, и за време робовања под Турцима и после ослобођења.

Унутрашњост цркве-Иконостас направљен у мајсторској радионици манастира Жиче

Где је садања Црква, била је мала зграда, подигнута од дасака, на камену Светом престолу били неки крстићи, а изнад зграде клен. Ту су долазили јеремонаси из Манастира Каленић, и исповедали народ уз велики часни пост. А где кад и саму литургију служили. Пуљачки народ хтео је да на томе црквишту подигне себи Цркву, и улуче прилику када су калуђери Ман. Каленића били незадовољни, забранили служење у Прерадовачкој цркви, храму краљу Симеону српском, изговарајући се да им народ гази и штети имање манастирско око Прерадовца у Опарићу. И 1893. године, без икакве дозволе од стране духовне власти, сами почну копати и дизати темељ. Када се радило на подизању ове Цркве, свештеник опаричко-волујачке парохије био је о. Јован Ђурић, и за чудо (!?) био је противан подизању исте. Јер кад су мајстори копали темељ наиђе Јован Ђуриђ и упита их: "Шта то градите, хоће те ли зидати шталу?" Сами мајстори и сељаци, одговорише ћутећи, и наставише рад. И Црква је била готова крајем 1893. године, направљена је добровољним радом и прилозима.

По благослову Његовог Височанства Господина митрополита Михајла, дошао је Архимандрит Макарије, са Вулом из Рековца, намесником левачким, и 4. јануара 1894. год. положили антиминс и отслужили Прву службу - литургију. Но, како у почетку није се с народом настојавао и сам месни свештеник, то је Црква оскудевала у многим унутарњим потребама: књигама, сасудима, фрескама, звоно... што народ није знао шта треба једној Цркви, а и тешко је могао набавити.

Тек године 1907. набављено је звоно за које су грађани новог села (Драгова) дали по 2,5 динара као разрез за звоно, а општински суд је те године предвидео буxетом, 700, динара. На звону стоји натпис: "Грађани села Драгова прирезом за 1907. годину, настојавањем Пере Јовановића - председника". Председнику су дате паре прикупљене разрезом, а прирез је иначе у његовом надлештву те о томе се неполаже рачун.

Од великодостојника црквених, посетио је Цркву драговску 28. августа 1909. године Митрополит Димитрије, и тада је држао проповед и крстио народ. Свештеник Цркве био је Божидар Спасић, капелан. 27. новембра 1909. посетио је Цркву Г. Сергеј, епископ Шабачки, и био на конаку код Божидара Спасића, свештеника овдашњег. За време његовог епитимисања у Ман. Каленићу, заједно са Г. Архимендритом Максимом, даровао је Цркву са 200, динара. Црква драговска посвећена је Светом Великомученику Ђурђу, и на Ђурђевдан сече се славски колач, и тада бива сабор код Цркве, други пак, сабор је 17/30. јула на Огњену Марију.

Црквени храм је доста (земљотресом 1999.) оштећен и према мишљењу експерата, потрбна су велика финансиска средства за његову санацију. Стручњаци предлажу, уместо поравке изградњу новог храма у истом црквеном дворишту. Црквена општина управо, разматра доношење одлуке о изградњи новог храма у Драгову.

Тренутно драговску парохију опслужује свештеник Зоран Ивановић, рођен 1975. у Шапцу. Његова жена Милена 1979. рођ. Церовац из Криваје код Шапца. Свршени богослов, рукоположен у чин ћакона, у Благовештенском храму манастира Дивостина, 10. октобра 1999. а у чин презветера, у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, 1. новембра 1999. године.