Милан Д. Пантић - Госа
(1954-2001)

Драговачко језеро је порибљено,
али неким риболовцима ни то не помаже
(М. Пантић.)

Милан ПантићРођен је у суботу, 18. децембра 1954. у Драгову (о. Драгољуб м. Миленка) писац, хумориста и новинар. Основну школу завршио у Драгову, средњутехничку у Крагујевцу, а у Београду Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство.

Као професионални новинар радио је у јагодинском недељнику "Нови пут", сада у београдском дневнику "Вечерње новости". Сарађивао у хумористичко-сатиричном листу "Јеж" и у програмима Радио-Београда.

Објавио збирке афоризама "Језик за зубе" и "Клацкалица". Аутор је неколико брошура са Левачког сабора.

Добитник је Годишње награде "Вечерњих новости" и "Златне значке" КПЗ Србије.

Миланови афоризми заступљени су у антологијама "Ко је ко у Србији" и "Писање уз ветар".

- Аброви преко плота или драговачке керефеке:

  • Иако наука напредује, још није утврђено да ли у Драгову више музу краве или - сељаке!
  • Има Драговчана који чешће дижу руку на жену него на састанку!
  • Пут Драгово-Брајновац личи на телекс-траку. Све рупа до рупе!
  • Кафана "Код Пере" недавно променила назив у "Дерби", јер је власник хтео име везано за спорт. Најверодостојније би било да изнад врата пише "Фаул"!
  • У Русији кажи: "Пиши ко Максим Горки". У Драгову: "Млати ко Максим по дивизији"!
  • И у Драгову стандард све више пада. Има људи који крај с крајем састављају једино - на пертлама!

Милан је задњих десетак година живео у Јагодини и радио као дописник "Вечерњих Новости" из Левча и Поморавља. Написао је серију чланака о привредном криминалу на овом подручју.
Убијен је у ходнику свога стана у јагодинској улици Бранка Радичевића, 11.6.2001. ујутру око 7 и 30 сати.

Сахрањен је у уторак 12. јуна на јагодинском Градском гробљу.

Поводом овог свирепог убиства с огорчењем су протествовали Савез новинара Србије, Комитет за заштиту новинара са седиштем у Њујорку, генерални директор УНЕСКО-а (Коичоро Матсура) и читава домаћа и светска јевност.

Убиство новинара М. Пантића још увек није расветљено.

© 2018 Мирослав Ж. Симић