Живојин К. Радојевић
Жика Брадара (1861-1917)

Живојин К. РадојевићРођен је у недељу, 20. јула 1861. у Волујку/Драгову (о. Крста м. Стајка), агро-економски инжињер, председник Драговске општине, увео новине у пољопривредној производњи, допринос у развоју културе села и побољшању квалитета живота људи у Драгову. Напредњак. Сарађивао у часопису "Тежак" (илустровани лист Српског пољопривредног друштва, излазио у Београду од 1869-1941), писац је већег броја чланка из економије и пољопривреде.

Душан А. Поповић (1884-1918)

Опште право гласа,то је једини излаз из безизлазне данашње политичке ситуације
(РН, 26.04.1908.)

dusanpopovicРођен је у четвртак, 25. децембра 1884. у Волујаку (о. Алекса из Новог Сада у Војводини, пребегли у Србију за време мађарске буне 1848. м. Јевица учитељи), истакнути новинар, публициста, вођа социјал-демократске странке у Србији.

Основну (четвороразредну) школу завршио у Јагодини. Пети и шести разред гимназије у Ужицу, седми и осми у Београду. Матурирао у Београду 1903. Студирао права на Правном факултету у Београду.

Са двадесет година, 18. маја 1905. постаје члан Српске социјалдемократске странке. Исте године почео да ради у листу "Радничке новине", редактор новина од 1907. Већ 4. маја 1908. постављен за главног уредника "Радничких новина", односно листа "Будућност".

Јован С. Ћирковић - Тока
(1926-2012)

Токино коло "Левачка шетња" је химна свих хармоникаша Србије.
(Царевац)

Јован Ћирковић ТокаРођен је у среду, 17. априла 1926. у Драгову (о.Сава м. Живка), естрадни уметник - мајстор (на хармоници, дугметари) изворног шумадијско-левачког фолклора.

Прву хармонику (дворедну) купио му је старији брат Војимир - Лима, такође хармоникаш. Лима је хармонику платио 300 динара, новцем зарађеним 1933. кошењем ливада и детелина (петнаест дана), у Горњој Сабанти. Брат му је помогао да на "малој" хармоници млади Јован научи прве музичке тонове и тактове, и то већ у седмој години.

проф. др Коста ТодоровићАкадемик професор
др Коста П. Тодоровић
1887-1975

Само добар човек, може да буде добар лекар
(К. Т. Коча)

Рођен је у уторак, 5. јула 1887. у Београду од оца Павла Тодоровића, ветеринара из Драгова, и мајке Бригите (рођ. у Грацу-Аустрија) лекар, професор Универзитета у Београду, члан САНУ; истакнути стручњак у области заразних болести.
Објавио преко 150 научних и стручних радова на нашем и страним језицима као и УЏБЕНИК АКУТНИХ И ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ, ПРИРУЧНИК ЗА ЛЕЧЕЊЕ ТУБЕРКУЛОЗНОГ МЕНИНГИТИСА, и многи други радови.

Школе: Основну школу завршио у Врању, гимназију у Зајечару, где је 1906. матурирао са одличним успехом. Као питомац Министарства војног, медицину је студирао у Грацу од 1906-1912. Промовисан 23. марта 1912. После 50 година, 25. маја 1962. додељена му је Златна промоција Уноверзитета у Грацу.

Милосав М. Митровић Лоса
(1892-1961)

ЧИЧА ЛОСА НА ПИВСКОЈ ФЛАШИ

Пивопије су увек расположене, имају здрав сан и здраве бубреге.
(М. М. Лоса)
Чича Лоса

Рођен је у петак, 1. јула 1892. године у Драгову (о.Милутин, м. Бисенија Гмитровић). Учесник у Отаџбинском рату од 1914-1918., рањен, ампутиране су му обе ноге. Добар домаћин, вредан и интелигентан човек са каракте- ристичним изгледом и ликом, умро 1961. у Драгову.

Милан Д. Пантић - Госа
(1954-2001)

Драговачко језеро је порибљено,
али неким риболовцима ни то не помаже
(М. Пантић.)

Милан ПантићРођен је у суботу, 18. децембра 1954. у Драгову (о. Драгољуб м. Миленка) писац, хумориста и новинар. Основну школу завршио у Драгову, средњутехничку у Крагујевцу, а у Београду Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство.

Као професионални новинар радио је у јагодинском недељнику "Нови пут", сада у београдском дневнику "Вечерње новости". Сарађивао у хумористичко-сатиричном листу "Јеж" и у програмима Радио-Београда.

Објавио збирке афоризама "Језик за зубе" и "Клацкалица". Аутор је неколико брошура са Левачког сабора.

Добитник је Годишње награде "Вечерњих новости" и "Златне значке" КПЗ Србије.

Миланови афоризми заступљени су у антологијама "Ко је ко у Србији" и "Писање уз ветар".

© 2018 Мирослав Ж. Симић