00letopis

 

ЕДИЦИЈА

Судбине левачких и села средишње Србије

НАСЛОВ

Летопис (1837-2020)

Драговске цркве, школе, општине и других заједница

АУТОР

Мирослав Ж. Симић

ИЗДАВАЧИ

Историјски архив Јагодина

/Дејан М. Танић/

Књижевни Клуб Левчана "Стеван Првовенчани" Опарић

/Наташа М. Лазић Богосављевић/ Библиотека Вуковог завичаја Лозница

/Мирјана Ирини Хелена Пејак/

УРЕДНИК

др Стојан А. Јевтић

РЕЦЕНЗЕНТИ

мр Дејан М. Танић

мр Слободан Ј. Симоновић Слободан М. Савић Џане

ЛИКОВНИ УРЕДНИК

Радосав Ж. Јовановић

ЛЕКТУРА

Александра Д. Симић

КОРЕКТУРА

Милутин Ж. Стојковић Лута

КОМПЈУТЕРСКА ОБРАДА И ПРИПРЕМА ЗА ШТАМПУ

Драгољуб М. Симић Мирослав Ж. Симић

КОРИЦЕ

Александар Б. Сретеновић Александар З. Николић

ШТАМПА

ШИК "Графопринт" Горњи Милановац

ФОРМАТ

А4, повез тврди

ТИРАЖ

300 примерака

ИСБН 978-86-87479-25-8

Горњи Милановац, 2020.

 Летопис 1837-2020

 

РЕЧИ РЕЦЕНЗЕНАТА

У  проучавању  и  детаљном  сагледавању  свеукупног  цивилизацијског  развоја једног народа, истраживање историје локалних средина и заједница има више него огроман   значај.   У   оквиру   научних, историографских   термина,   то   се   назива просопографијом,  односно,  истраживањем  свеукупне  историје  једног  конкретног, локалног подручја. Међутим, без таквих истраживања, апсолутно је немогуће (или непотпуно) бавити се историјом једне веће целине (народа, нације, државе).

Простор Левча, који је кроз различите периоде историјског развитка мењао свој територијални  обим, несумњиво спада у  историјски  и  цивилизацијски  најзначајнија подручја  свеукупног  српског,  па  и  балканског простора.  Истраживање  левачке историје по свим нивоима и сегментима представља, заправо, откривање саме сржи српске историјске вертикале. То важи и за проучавање историјата развоја сваке сеоске заједнице појединачно, јер оне чине незаобилазне сегменте сложеног мозаика развоја структуре једне заједнице, од локалне средине до државе.

Као већ познати и својим многобројним делима одавно признати и доказани истраживач левачке прошлости, Мирослав Ж. Симић је, као најпродуктивнији писац и публициста из Левча, приредио монуметални Летопис (1837-2020) Драговске цркве, школе,    општине    и    других    заједница,    удружења    и    друштаваДетаљним представљањем и анализом развоја и рада ових институција и организација Мирослав нам  пружа  изузетно  сложену,  пребогату  и  структурално  слојевиту  слику  историје Драгова, једног од највећих и најзначајнијих левачких села.

Кроз овај Летопис сагледава се буквално сваки сегмент друштвене, културне, црквене,   просветне,  економске,   политичке   и   сваке  друге   историје   Драгова.   У историографији се ово дефинише као проучавање историје свакодневног живота, али иза  ове,  наизглед,  једноставне  дефиниције  налази  се  буквално  -  све,  што  чини цивилизацијску   вертикалу   једне   заједнице.   Пред   нама   се   налази   својеврсна енциклопедија Драгова (али и Левча), и то за период од краја 19. века до данашњих дана. Без  обзира  на  (само  наизглед)  локални  карактер  овог  изузетног  дела,  Летопис представља   незаобилазни историјски извор   и   литературу   за   све   истраживаче прошлости овог дела централне Србије, али и много шире...

 У Јагодини мр Дејан М. Танић 
 јуна 2020. историчар - арх. саветник

 

У Енциклопедији Крушевца можемо прочитати да је Мирослав Ж. Симић Мића (Драгово,  27.  апр.  1944),  писац,  публициста,  истраживач  српске  прошлости.  Поред генеалошких и културно-историјских истраживања бави се и писањем песама, прича, хуморески и досетки. Његове  најзначајније књиге свакако су монографија Краљевско Драгово, Манастир Прерадовац, Ја, Драг(ињ)а, Брабакин сат и Жупа Левач у четири тома, које су распрострањене по целом свету - од Америке до Аустралије. Летопис (1837-2020)  у  едицији  Судбине  левачких  села  средишње  Србије  је  круна  његовог вишегодишњег истраживачког рада којим ће се значајно обогатити историја Левча и Драгова у њему.

Мирослава  Симића  познајем  већ  више  од  три  деценије,  сарађивали  смо  у неколико пројекта. Нисмо се надметали јер је њега тешко надмашити историјским подацима  и  чињеницама.  Он  је  у  левачком  Драгову оформио  прави  истраживачки центар за етнологију, историју и друге истраживачке пројекте, где су окупљени бројни истраживачи из Белице, Темнића, Левча и Расине. Његова кућна библиотека са око три хиљаде наслова и рачунари пуни (преко десет хиљада страница) историјске грађе, чине својеврсни дигитални архив овог дела Србије.  Посебно изучава становништво ових крајева, а његова научна сазнања су незаобилазна и користе их бројни истраживачи из Јагодине, Крушевца, Трстеника, Варварина, Крагујевца и других места. Значајни су делови његових књига који се односе на насеља Старог Левча, гео-подручја између левих обала Западне и Велике Мораве и источне стране Гледићких планина.

У Крушевцу мр Слободан Ј. Симоновић
јула 2020. филолог - књижевник

 

Погледајте Летопис - увод, садржај

Погледајте Летопис - уместо поговора

© 2018 Мирослав Ж. Симић