Прегршт маклураАко се за поезију уопште може рећи да је као вино, онда је Симићева питка вода са бистрих извора доступна свакоме ко је жедан, много пре него што окуси вино. Збирку ПРЕГРШТ МАКЛУРА чине сакупљене песме из његових раније објављених дела.

ДОБРОДАРЈЕ

Истину казујем свима,
да није случајна рима:
Што је круна без рубина,
то је земља без Србина.
Што је воћњак без шљивика,
то је Левач без песника.

Ја Драгиња, судбине династије ОбреновићУ маниру романтичарске историграфије, Мирослав Ж. Симић је књижевним приступом и поетским изразом уз обиље историјских извора, биографски веома успешно приказао личност краљице Драге Обреновић. Рукопис поседује не само књижевну, већ и научну вредност. Ерудита Симић је коришћењем историјских извора и литературе, уз богат научни апарат превазишао оквире публицистике и методолошки приступио историјској науци у истраживању и проучавању једне тако значајне личности у српској историји. Његов списатељски стил у пракси је веома редак и занимљив, јер нам везано за један податак даје неколико драгоцених информација...

Атлас Жупа ЛевачАтлас садржи 15 мапа сачињених на основу расположивих историографских докумената и података из књиге Мирослава Ж. Симића Жупа Левач, VI, Драгово, 2011.

Скидајући кулисе с позорнице погледом на Левач, водили смо рачуна да никог не повредимо нити заклонимо, посебно не, истаживаче и хроничаре, географе и историчаре. Могућа су мања одступања, евентуалне грешке нису намерне.

Левчанима ма где били
У Левчу, Србији и свету живи око 300 хиљада Левчана.
Милионили се, дабогда!

Прабакин сатВреме, обичаји, веровања
Књига открива култ времена, или култ посебног одређивања (по свим основама) јединица времена дефинитивно представља нешто посебно, специфично и ново, што даје скоро фантастичну димензију основном садржају и идеји на којој се заснива ово дело. За сваки микро-период у току једног дана, богато утемељена традиција српског народа има посебну, изузетно богату, вишеслојну и несхватљиво инспиративну причу, од које се може сачинити права мала енциклопедија свесрпског културолошко-цивилизацијског развоја.

Манастир ПрерадовацБогато илустрована монографија храма Св. Преподобног Симона, краља српског, створена је са циљем и поруком да сачува, сазна и научи како се истином враћа лепота и понос Христовог учења. Књига је славословље у част једне древне светиње која је кроз своје дуго постојање више пута рушена, паљена и наново обнављана. У њој су сакупљени сви досада објављени историјски подаци, али и веома добро и систематски обрађена садашња и стварна слика манастира Прерадовац.
Због изузетно доброг квалитета штампе лозничке "Графике", због своје ликовно-графичке лепоте и свог богатог садржаја, књига се сама намеће сваком читаоцу и вернику наше православне Цркве и Св. Немањића државе Србије.

Жупа ЛевачОсновни циљ књиге је да читаоцима веродостојно пружи податке о житељима Старог Левча, њиховом пореклу, сеобама (досељавања и пресељавања), роду и породу, о кумству, таштини и баштини. Да породичне усмене и наративне приче, преношене с колена на колено, истините - освежи, а искривљене - исправи, како би поново постале и остале употрбљиве за утврђивање нашег идентитета и састављање коректних племенских лоза и родослова фамилија. Да будућим истраживачима и хроничарима, колико-толико, олакша, иначе дуг, тежак, скуп и мукотрпан (за мене изнад свега занимљив) рад на проналажењу архивске, црквене и друге грађе за радове на писању хроника, публикација па и студија о Левчу. Јер поред "голих" чињеница књига садржи и низ отворених питања и недоумица о многим раније објављеним делима.

Товар пераКњига открива само део блага из левачког наслеђа културне баште – песнике. Од око сто (товар) песника са по две-три песме, одбљеска њихове душе, приређено је ово прво издање, са жељом да допре до ува љубитеља поезије широм Србије.

И Т Е М
Истину казујем свима,
да није случајна рима:
Што је круна без рубина,
то је земља без Србина.
Што је воћњак без шљивика,
то је Левач без песника.
М.Ж.Симић

08kraljevskodragovoКњига "КРАЉЕВСКО ДРАГОВО", аутора Мирослава Ж. Симића представља пионирски подухват умешно склопљеног мозаика разноврсних поглавља. Она, уствари, и није условно речено - књига. Она је својеврстан "етнографски музеј" испред кога се намерник не зауставља већ журно улази, запрепашћен богатством његових вредних експоната насталих у сеоском млину, црквеној порти, задружном дому, школском дворишту, игралишту, крај језера или сеоског бунара... Знаменитости треба "разгледати", крај сваке се помало задржати а онда се својој кући вратити и своје претке потражити.
Изнанеђења ће бити напретек. Многи ће у тој "архивској збирци", први пут спознати за своје порекло, прочитати име своје аскурђелбаке или курђелдеке, сазнати за "белу пчелу" или "белог орла"...

© 2018 Мирослав Ж. Симић