kraljdragovo

 

ИЗВОД ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

Књига "КРАЉЕВСКО ДРАГОВО", аутора Мирослава Ж. Симића представља пионирски подухват умешно склопљеног мозаика разноврсних поглавља. Она, уствари, и није условно речено - књига. Она је својеврстан "етнографски музеј" испред кога се намерник не зауставља већ журно улази, запрепашћен богатством његових вредних експоната насталих у сеоском млину, црквеној порти, задружном дому, школском дворишту, игралишту, крај језера или сеоског бунара... Знаменитости треба "разгледати", крај сваке се помало задржати а онда се својој кући вратити и своје претке потражити.

Изнанеђења ће бити напретек. Многи ће у тој "архивској збирци", први пут спознати за своје порекло, прочитати име своје аскурђелбаке или курђелдеке, сазнати за "белу пчелу" или "белог орла"... Француски песник и историчар Хенаулт каже а што би се и за ову кљигу односило: "...они који не знају - нека уче, а они који знају нека налазе задовољство у томе да се подсећају". Јер, аутор, попут свог заната, успешно резбари слику портрета Драгова и његових заселака, уз помоћ Драговчана у земљи и дијаспори.

У ствари он није проницао у народну душу, попут Јована Цвијића, али аутор, Мирослав Ж. Симић много зна о времену о којем пише. Реч је о истраживању дугом скоро више од пола деценије. Зато и није чудо кад каже да књигу своју сања и једва чека да она угледа светлост дана.

Већ сам наслов препун је симболике, указује на време када је дошло до сједињавања - уније три сеоцета у једно од највећих и најпознатијих широм Левча. Подељена у више поглавља, књига "Краљевско Драгово" у сваком од њих одражава по један сегмент сеоске стварности, кадкад идиличан а неретко и веома суров. Поете, наивни сликари, фрулаши и хармоникаши, доктори, политичари и генерали парадирају сценом "Краљевског Драгова", која врхунски јасним и ненаметљивим стилом народног приповедача, уметника и ствараоца... Од прве стране, од речи упућене домаћину, па до курајберовог записивања, јасна је ауторова порука о његовој бесмртности српског домаћина, који је избегао у свом сељачком гуњу све Сциле и Харибде и, опстао.

Читаоцу је понуђена књига коју ће, у зимским ноћима и славским данима, прелиставати, али и књига за дивљење - за витрину, којој је академски сликар Милен Чуљић, човек нашег поднебља улио душу достигавши савршенство ликовно-графичког израза. То је могао да уради само изузетан познавалац левачко етноса...

У нас је релативно мало оваквих дела, књига у којој има свега помало и за свагог понешто. Књига садржи мноштво догађаја, препорука, филозофских мудрости, поука, искуства... У целокупној галерији личности, садржаја, обичаја у различитим временима и просторима, има и дражи и прошлости и грађе корисне за данас и за нови миленијум. Духован је то подсетник за разумевање времена и људских судбина, или као ланац изазова читаоцу да се са реалним стварима и мудрошћу изворно суочи.

Живота В. Антић

 

Реч аутора

 

Поводом 2000. година хришћанства, 300 година насељавања села Дубнице, Волујак и Пуљци, и 100 година имендана Драгова, одлучио сам чиста срца, да запишем све оно што сам до сада истражујући, сазнао и открио о Драгову и Драговчанима. Од самог почетка рада (1996.) на прикупљању података за ову књигу, имао сам осећај да летим веома високо, а страх и од летења и од висина, још увек траје.

НА НАСЛОВНОЈ СТРАНИ

Манастир Каленић - најлепша вајарска сцена Богородица са сином, налази се у тимпанону јужне фасаде бифоре у припрати, око 1410. године и драговачки фолклор - "Везиље".
Вешта рука и умеће Милена Чуљића, академског сликара из Велике Дренове, направили су природни спој духовног блага Каленића и Драговачке младости - симбола рађања, лепоте живота и непролазности. Подједнако импресивно делују и симболи које садржи ГРБ Драгова, који је такође, дело овог уметника.

 

У ОВОЈ КЊИЗИ МОЖЕТЕ НАЋИ:

Све о драговачким домаћинствима, кућама, породицама и фамилијама са родословима.
Такође можете прочитати о славама и обичајима у Драгову, школи, култури и спорту, занатима и занатлијама, познатим драговчанима ...

© 2018 Мирослав Ж. Симић