Левач кроз песму

In order to view Joomla MP3 Player you need Flash Player 10+ support!

Get Adobe Flash player

Број прегледа

Број прегледа чланка : 98727
Жика Брадара ПДФ Штампа Ел. пошта

Живојин К. Радојевић - Жика Брадара (1861-1917)

Рођен је у недељу, 20. јула 1861. у Волујку/Драгову (о. Крста м. Стајка), агро-економски инжињер, председник Драговске општине, увео новине у пољопривредној производњи, допринос у развоју културе села и побољшању квалитета живота људи у Драгову. Напредњак. Сарађивао у часопису "Тежак" (илустровани лист Српског пољопривредног друштва, излазио у Београду од 1869-1941), писац је већег броја чланка из економије и пољопривреде.

Школе: Основну троразредну школу завршио 1873. у Волујку, гимназију у Јагодини, а Агро-економски факултет 1881. у Бордоу - Француска. Стручњаци из ове области сматрају да је: Живојин Радојевић ПРВИ доктор пољопривредних наука, са овог подручја Србије.

По завршетку школовања одбија посао у влади Србије, враћа се кући у Волујак/Драгово, где је личним примером учио сељаке о новом начину производње у пољопривреди. Први је увео савременији начин производње винове лозе, калемњењем на "окце" и прпорењем лозе. Подигао је плантаже: винове лозе, шљива, јабука, крушака, мушмула. Одвојио економско двориште од окућнице, саградио зидану шталу, обор, и живинарник.

Као вишегодишњи председник општине Волујак (од 1900. Драгово) од својих и књига добијених од краља Александар и краљице Драге Обрновић, 1900. основао ПРВУ библиотеку у Левчу. Саградио многе пољске и сеоске путеве, мостове и пропусте.

Постигао договор са кметовима дубничким Петром Јовановићем, и пуљачким Љубомиром Стевановићем, да се три села уједине у једно и о томе писмом обавестио његово Величанство краља Александра Обреновића. Године 1900. са благословом краљице Драге и краља Александра, то је и учињено, села су се ујединила под заједничким именом ДРАГОВО.

Није имао деце са женом Катарином, те је у току Првог светског рата тестаментом сву своју покретну и непокретну имовину завештао драговској школи. За надзор испуњења тестамента именовао је Одбор на чијем је челу био, као први председник Миладин М. Стевановић. Према сазнању аутора тестамент се налазио у општинском суду у Варварину.

ЖИВОЈИНОВ ТЕСТАМЕНТ

Ја Живојин К. Радојевић из Драгова, при здравој свести, немајући свога порода, а из мени познатих разлога, не могу срцем да поклоним имовину мојима из фамилије Радојевић, зато завештавам сву своју непокретну и покретну имовину да се после моје смрти, створи ЗАДУЖБИНА ЖИВОЈИНА РАДОЈЕВИЋА ИЗ ДРАГОВА. Да се оформи управни Одбор који ће се о Задужбини и испуњењу овог тестамента старати;

Да Одбор броји пет чланова;

Да се у Одбору изаберу управитељ месне основне школе, месни парох, председник драговске општине, један професор из јагодинске Гимназије, и један члан из породице Радојевића или Стевановића.

Да се из прихода Задужбине отвори женско радничка школа у којој ће се девојке из Драгова учити шивењу и домаћинству;

Школа се има саградити у мом дворишту поред пута; Да се девојкама које успешно заврше школу да награда шиваћа машина, да би се боље удомиле.

Да се женској деци без оба или једног родитеља, која после ове Школе желе отићи на даље школовање, плаћа школарина из Фонда;

Имовина се има радити и приходе од ње уплаћивати у Фонд;

Новац добијен од камата употрбити за награде најуспешнијим пољопривредним произвођачима и награде ученика.

Молим све овоземаљске власти да се у целости испуни ово моје завештање.

У Драгову 1915. год. Завешталац својеручно

Живојин Радојевић,

економ из Драгова

(Тестамент су пре 50 година читали Миодраг Сретеновић и Радослав Радојевић из Драгова. Овај текст је написан на основу њихових сећања)

Имовина се састојала од 16 ха разних плантажа, 2 ха шуме и готовине која је 1941. износила 220.000 српских динара у сребру.

Највећа жеља му је била да се сагради школа за сиромашну женску децу која би се обучила за шивење и кројење одела.

Нажалост када су Задужбина и Фонд Живојина Радојевића увећани и када се припремала изградња женске школе, отпочео је Други светски рат и од 1941. Задужбина престаје да функционише.

За 60 протеклих година нико се није нити распитивао о судбини Жикиног тестамента, евидентног фонда и капитала. (?)

У кући његовог деде Радоја (брат од стрица Радоја Марковића, оца Светозара Марковића, најпознатијег социјалдемократе оног времена), отпочела са радом ПРВА Основна школа у Волујку школске 1840/41. године.

Живојин Жика Брадара, убијен 2. августа 1917. на дан своје крсне славе Светог Илије, од комита из суседних села. Жена Катарина се после Жикине смрти преудала у Драгошевац код Јагодине.

Жикин стриц Јован и брат Светозара Марковића Јеврем, имали су трговачке радње у центру Јагодине на месту садашње старе робне куће. Јевремова жена Стана је пуцала на књаза Михала Обреновића у Крагујевцу, после чега су кнежеве власти Јеврема обесили у Јагодини, а његове Марковиће из Горње Сабанте поубијали. Преживели су променили презиме у Раденковић. Други стриц Жике Брадаре Милосав је имао трговачку радњу у Волујку/Драгову са називом "ДУЋАН" на месту садашње куће Радмила Радојевића.

Живојин познатији као Жика Брадара, био је врло вредан, поштен правичан и строг човек. Није волео седељке и пијанства. Био је крупан, кошчат, носио је дугу браду, одакле и надимак - Брадара.

 

Анкета

Како бисте оценили нови изглед сајта?
 

НОВО - Атлас Жупа Левач

Банер

Центар Србије

Банер

Корисни линкови

Банер