Левач кроз песму

In order to view Joomla MP3 Player you need Flash Player 10+ support!

Get Adobe Flash player

Број прегледа

Број прегледа чланка : 98726
Атлас - Жупа Левач ПДФ Штампа Ел. пошта

Атлас садржи 15 мапа сачињених на основу расположивих историографских докумената и података из књиге Мирослава Ж. Симића Жупа Левач, VI, Драгово, 2011.

Скидајући кулисе с позорнице погледом на Левач, водили смо рачуна да никог не повредимо нити заклонимо, посебно не, истаживаче  и хроничаре, географе и историчаре. Могућа су мања одступања, евентуалне грешке нису намерне.

 

Левчанима ма где били

 У Левчу, Србији и свету живи око 300 хиљада Левчана.

 Милионили се, дабогда!


 atlas 
 
ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

Атласи историјске географије представљају изузетно битна помоћна (и не само помоћна, већ у изузетним ситуацијама и главна) средства за све истраживаче и љубитеље историје. Као учила, визуелно и садржајно, они су веома атрактивни и информативни. Кроз детаљно урађен историјски атлас неке земље, области или региона, може се јасно видети готово све што је битно за одређен период историјског развоја неког простора. Ко уме добро да чита карту и поседује елементарно познавање историје, из историјског атласа било које области, може сазнати много тога што је везано за политичку, економску, културну, религијску и социјалну историју. На пример, кроз разне историјско-географске мапе средњовековне Србије, може се сасвим лепо пратити и без текста, само кроз визуелни доживљај, њено територијално ширење, економски напредак, односи са суседима, развој саобраћаја, демографска структура, етно-географске особености, културолошки и свеукупни цивилизацијски утицаји а у познијим фазама и опадање, односно, територијално сужавање српске државе у преломним тренуцима њене борбе за опстанак, између Угарске и Турске, у сутон Средњег века.

У овом случају, делу Мирослава Ж. Симића, реч је о историјском атласу жупе Левач у периоду од XII до почетка XXI века, који је допуњен детаљним мапама које приказују главне географске и природне одлике овог дела централне Србије (мапе речних сливова, рељефа, животињског света итд.), што представља детаљну историјску, картографску и визуелну ''личну карту'' Левча. Атлас садржи укупно 12 мапа. Кроз представљене карте историјске географије Левча у наведеном, дугом, историјском периоду (девет векова) приказани су сви историјски процеси и епохе кроз које је прошао српски народ и област Левач, који се налази у срцу Србије.

Треба истаћи да огромни историјски значај предеоне целине Левча, до сада, није довољно истражен нити истакнут. Овим задатком не треба да се бави само историографија, већ пре свега, археологија и етнологија. Међутим, ова публикација, под насловом Жупа Левач-Атлас представља изузетно значајан корак у истраживању левачке прошлости а највећи напредак у овом правцу остварен је завршетком обимне монографије под насловом Жупа Левач (чији је Атлас, интегрални део), аутора Мирослава Ж. Симића. У свеукупној, релативно обимној, српској историографији, нема много случајева објављивања историјских атласа, па самим тим, Жупа Левач-Атлас представља значајан издавачки подухват, који значајно обогаћује српску историографију, у најширем смислу те речи, једном оригиналном, занимљивом и илустративном публикацијом. За израду Атласа, аутор је користио обимну стручну и научну литературу, што ову публикацију уводи у ред озбиљних истраживачких подухвата. Надамо се да ће и велика монографија Жупа Левач ускоро бити објављена, што ће представљати најзначајнији допринос упознавању са богатом историјском баштином овог дела централне Србије.

З А К Љ У Ч А К

Симићев Атлас, као оригиналан научни рад, представља користан материјал у смислу ширења знања и прилагођавања изворних истраживања потребама науке и праксе. Жупа Левач-Атлас, својим је садржајем и карактером заслужио публиковање, зато га са задовољством препоручујемо свим грађанима, посебно школама, ђацима и професорима.

мр Дејан Танић, историчар

 Тома Бушетић, политиколог

 

Топоним ЛЕВАЧ је хидронимског порекла, јер је мотивисан именом средишно-обласне реке ЛЕВАЧ (када се код места Циганка изнад села Малешева, споје Надрљка и Доброселичка река, настала је река Левач која се под тим именом слева уливала у Главну Мораву). Назив реке и краја етимолошки гледано могу имати везе са латинским изразом лаева ману (чита се лева ману, у преводу левом руком), јер су ови крајеви за време цара Трајана (И и ИИ век н. е.) припадали Римском царству. Италијанска реч Леванте - исток, означава и све земље источно од Италије, док латинске речи: леваци или леваки (германско племе), леватио или левацио (умањивање), левис (лак), левитас (глаткоћа, лакоћа, несталност, лакоумност), затим левча - дрвена полуга у коњској запрези, левче - мали левак и др. су само по звучности сличне и не морају имати везе са називом овог географског подручја.

 

Гледићке планине (Самар 922 м) добиле су име по предању што се са њих далеко види - гледа (у њима имају уплива пет општина: Краљево, Крагујевац, Кнић, Рековац и Трстеник). Простиру се у правцу северозапад - југоисток у дужини од 38 км, у истом правцу пружа се и планина  Јухор (Ветрен 775 м) који је за десетак километара краћи (такође раздељен у пет општина: Јагодина, Варварин, Параћин, Рековац и Ћуприја), затим Црни Врх (707 м) и Благотин (533 м). Левачке планине спадају у ред родопских планина и богате су шумом, изворима и речним токовима, пашњацима, природним лепотама, биљним и животињским светом. Рудно богатство није довољно истражено, али се поуздано зна да на брдским теренима има: оникса, гранита, мермера, кварца, дијабаза, гипса, барита, пирита, па чак и гвожђа, бакра, угља...

 

Општина Рековац просторно једва да чини четвртину левачке области. А, и данас (2011) се само тај административно-управни део званично (паушално) назива - Левач. Ако смо приложеним мапама уверили бар по једног Богдањца, Великодреновца, Јасичанина, Варваринца, Катунца, Јагодинца, Милошевца, Дуленца и Лободерца да су и они Левчани, онда је и АТЛАС испунио један од својих планираних циљева.

Аутор.

Из Атласа Жупа Левач

Промоција атласа

 

 

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд 

912(497.11 Левач)(084.4)


 СИМИЋ, Мирослав Ж., 1944-

 Жупа Левач [Картографска грађа] : атлас /

 аутор Мирослав Ж. Симић ;

 уредници Младен Пантић, Радојица Чингелић. 

 - Јагодина : Историјски архив, 2011 (Александровац : Red Apple). 

 - 1 атлас (22 стр.) : у боји ; 42 х 30 cm, Тираж 250.

 ISBN 978-86-87479-14-2

 а) Левач - Историјска географија - Атласи

 COBISS.SR-ID 187932172


 

Анкета

Како бисте оценили нови изглед сајта?
 

НОВО - Атлас Жупа Левач

Банер

Центар Србије

Банер

Корисни линкови

Банер